Krijem se u šumi izmedju papratastih tapeta.. od koju god da se očešem ožari me meko. Lunjam tako kroz zeleni apartman u nadi da ce korov oko gležnjeva popustiti snagom.. Šunjam se srećna što za mnom ne ostaju tragovi stopala, što se ne čuje niti jedan šum i krckanje grančica, samoj sebi postavljam zamke koje posle prepredeno pronalazim i otkrivam zamišlajući da ih je neko drugi tu postavo za mene u nadi da će me uhvatiti i reci prosto “A-ha! Ulovio sam te!” Postoji li razlog za to ili je u pitanju samo igra? Strah od krivice? Dobro znam da to nikada nije bila igra jer bih zažalila što sam bila tako naivna.. Nesvesno se pripremam na svakojaki ishod svog zatočeništva.. Koji odgovor da dam ..već ih imam na pretek .. postajem prozirna i bezlična samoj sebi. Sada se stapam sa okolinom. Moje ovozemaljsko telo se može videti samo kad prolazim mimo stabala oljuštenih i nagriženih od hladnoće.. Zaceljena smolom što lenjo klizi niz duboke bore stogodišnjaka otkrivam da postepeno i sama dobijam po jednu .. Prva se pojavila negde u predelu bubrega.. osetilasam blagi svrab.. zar tako svrbe godine? Zar one uopšte svrbe?
Izgubila sam godine šunjajući se izmedju ljudi čije starenje nemo posmatram.. Umela sam samo da se počešem po glavi kada bih osetila da pramen moje kose poprima nijanse smedje boje.. Ostavila sam sebi u amanet bare od suza po kojima ću šljapkati kada ostanem sama.. Niko me nije sve ove godine lovio i pokušavao da mi natrlja na nos umišljene stvari.. Šta sada kada su svi ti ljudi i dalje oko mene? Šta da radim, kako da im se odužim za svo to protraćeno vreme a da posle ne zažalim i za današnjim danom u kom sam maštala o srećnim vremenima i praštanju samoj sebi? Postojim li ja uopšte? Oni su dokaz da postojim, gledaju me i obraćaju se nikom drugom do meni.
Pomislim da potražim način kako da uklonim korov koji me sputava.. Nemam čime da ga presečem, a možda sam samo isuviše lenja da potražim neki oštar kamen ili odem do kuhinje po nož. Ni to ne može jer oštri predmeti su strogo zabranjeni u prirodi. Može doći do ozbiljnih povreda stabala koja počnu da se suše i obolevaju povredjena .. opet bi mi preostalo samo da se nadam da će smola zaceliti rane i ostaviti ih tako u životu... Šta je ikada iko imao od mojih nadanja?
